Милан Д. Ковачевич - Milan D. Kovačević
Милан Д. Ковачевич (Сербская кириллица: Милан Д. Ковачеви; 1821–1883) был сербским учителем и активистом. Его называют одним из самых трудолюбивых сербских образовательных и национальных деятелей XIX века.[1]
Он родился в Петроварадин в 1821 году в большую семью Ковачевичей. Его настоящее имя было Милован, а его отчество, отмеченный как его средний инициал, был Давыдов (Милован Давидов Ковачеви). По традиции их предки жили в Грачаница в Косово, который они оставили в "Великая миграция "при Патриархе Арсений III Черноевич вовремя Великая турецкая война (1690-е), и поселились в Босния.[2]
В 1858 г. он уехал в Приштина,[3] в то время часть Османская империя (сейчас же Косово ). В 1858 г.[4] или 1859 г. Ковачевич и купец Дане Филипович основали сербскую школу в Приштине.[5] В то время в городе было восемь турецких школ.[5] В середине XIX века наиболее известные сербские педагоги (как основатели светских школ)[6]) в "Старая Сербия "(часть Османской империи) были Никола Мусулин в Призрен, Ковачевич в Приштине и Сава Дечанац и Милан Попович в Печ.[7] В 1868 году он переехал в Вранье, который находился под властью Османской империи и где Болгарская пропаганда начал распространяться. Он нанял своего бывшего ученика Зарию своим помощником.[8] После Сербско-османская война (1876–78) Османский военный суд в Приштине усложнил жизнь османским сербам; Помимо Призренского района, старые школы, работавшие под крылом российского консульства, были закрыты, а учителя бежали или были заключены в тюрьмы.[7] Те немногие, кому удалось остаться открытыми, были лишены всякой учебной программы, кроме грамотности, чтобы их можно было обучать без книг.[7] После этого Ковачевич переехал в Пирот, часть вновь завоеванных территорий (вместе с городами Ниш, Вранье, Бела Паланка ). Работая у Пирота (1879–83), он написал История серпского народа («История сербского народа»).[9]
Смотрите также
- Никола Мусулин (1830–1897), педагог и активист.
- Сава Дечанац, педагог и активист
- Милан Попович, педагог и активист
- Иордания Х. Константинович, педагог, писатель и активист
- Денко Крстич (1824–1882), педагог и активист
- Деспот Баджович (1850–1930), педагог и деятель.
Рекомендации
- ^ Лесковачки зборник. 1–5. 1961.
У свом родном месте свршио је основну школу. Он је имао создал да му учитељ буде познати Милан Д. Ковачеви, едан од тројице најспособнијих и најспремнијих просветних и националних радника који су у то време радили у ...
- ^ Браство 1930 г., п. 26
Овакво је школско стање било и у Приштини, кад је, 1858 г., дошао из Прилепа за учитеља један од најспремни- их, најодушевљенијих и најзаслужнијих - Милан Д. Кова- чевић. Милан (Милован) Д (авидов) Ковачевић рођен је 1821 г. у Петроварадину.1) У разгранато породици Ковачевића - □ по поменутим белешкама пок. Николе, на које у се освртати и в остальном моментима, по потреби - одржава на предање да су Кова- чевићеви преци из Грачанице на Косову, па су се у сеоби под патријархом Чарнојевићем кренули и свратили Гра- чаницу у Босни ...
- ^ Браство 1938 г., п. 33
стави. За им је био учитељ Алекса Кочови, потоњи прота Алекса, који је такође у Србији, у Шапцу, учио школу. Затим је био учитељ Ђорђе Србин (особено имеющееся; па, г. 1858, Милан Д. Ковачеви, одакле је, поменуте го- дине, ...
- ^ Александр Федорович Гильфердинг (1972). Poězdka po Gercegovině, Bosnii i Staroj Serbii. Веселин Маслеша.
Према Ј. К. Ђиласу, школу у Приштини отворио је 1858. г. Милан Д. Ковачеви, учитељ
- ^ а б Književnost i jezik. 9. 1962. с. 166.
... српска школа, коју су основали 1859. учитељ Милан Д. Ковачевић и трговац Дане Филиповић, осам турских школ, Сахат-кула, сазидана од остатка некадашњих Мнлутинових дво- рова, остаци чувених Јашар-пашиних конака.
- ^ Милован Дж. Богавац (2004). История серпской книги на Косове и Метохиджи: 1850-1941 гг.. Апостроф.
За појаву и развитак српских световних основних школа велике за- слуге имају Никола Мусулин, Милан Ковачевић и Сава Дечанац, али и Милан Поповић из Срема и Зафир Поповић из Гњилана.
- ^ а б c Драгослав Срейович; Славко Гаврилович; Сима М. Чиркович (1983). История српского народа: knj. Od Berlinskog kongresa do Ujedinjenja 1878-1918 (2 т.). Сербская книжная задруга.
Најпознатији су били Никола Мусулин у Призрену, Милан Д. Ковачеви у Приштини, Сава Дечанац и Милан Поповић у Пећи.2 * Прилике су се измениле после ратова 1876-78. године; особито је било тешко док је деловое војни војни суд (урфија) у Приштини. Изузев у призренском ...
- ^ Вардар 1938 г., п. 70.
- ^ Борислава Лилић (2006). Југоисточна Србија, 1878-1918. Институт за Савремену Историју. п. 252.
... радили су следећи учитељи: Милан Д. Ковачевић, 115 написано Историу српског народа за време учитељевања у Пироту (1879-1883); Коста Петровић-Ловчанин (1880-1884); Никола Ковачеви (1886-1913); Јован Максимовић ...