Дамьян Любибратич - Damjan Ljubibratić

Дамьян Любибратич
Родившийся
Дамјан Љубибратић
НациональностьОсманский
Другие именаДамьян серб
Род занятийСербский православный монах и дипломат
Известенсекретарь Патриарха Йован Кантул

Дамьян Любибратич (Сербская кириллица: Дамјан Љубибратић), известный как Дамьян серб (Дамјан Србин) был Сербский православный монах и дипломат, секретарь Патриарха Йован Кантул (с. 1592–1614).

Жизнь

Источник

Любибратич происходил из Требинье региона и был потомком Дворянская семья Любибратич. Он был монахом Патриарший монастырь Печ, и стал секретарем Патриарха Йован Кантул.

Он был главным дипломатическим агентом вождей Герцеговины и Печ, которые поставили себя во главе движения.[1] которые организовали бы восстание в османских областях.

Сербское восстание 1596–1597 гг.

Православные христиане на Балканах искали подходящий момент для восстания против османов.[2] Сербские, греческие, болгарские и албанские монахи обращались за помощью к европейским дворам.[2] В Банатское восстание (1594 г.) при поддержке сербских православных митрополитов. Руфим Негуш Цетинье и Visarion Требинье (с. 1590–1602).[3] В 1596 г. восстания распространились на Османская Черногория и соседние племена в Герцеговине, особенно под влиянием митрополита Визариона.[3] Визарион и вожди Герцеговины обратились за помощью к Папе.[4] А Рагузан Документ от начала 1596 года утверждает, что многие герцеговинские вожди вместе с митрополитом собрались в монастыре Требинье, где дали клятву «сдаться и пожертвовать 20 000 героев свету императоров».[5] Грдан и повстанцы потерпели поражение на Гацко Поле где-то в 1597 году. Затем повстанцы заключили мир с османами, и Ахмед-паша Хадум простил Грдана.[6] Однако Грдан и Патриарх Йован продолжали планировать восстания против османов в ближайшие годы.[7]

1599

В апреле 1599 года Дамьян снова передал папе письмо Патриарха. Йован Кантул.[8]

1604–05

В 1604 г.[нужна цитата ]Дамжан перечислил эти регионы, готовые к восстанию: Драчевица, Zupci, Riđani, Никшичи, Banjani, Пива, Дробнячи, Морача, Требинье, Рудин, Гацко, Plana, Колашин, Вранеш, Милешево, Сеница, Нови ...[9]

В 1605 году он отправился с дипломатической миссией в Республику Рагуза, обсуждая выкуп некоторых рабов из Сень.[10]

Рекомендации

  1. ^ Виктор Новак (1951). Istoriski časopis. п. 484. Калуђер Дамјан Љуби- брати, главни дипломатски агент херцеговачких и пећких старешина, које су се ставиле на чело покрета, ...
  2. ^ а б Грегори Хэнлон; Профессор исследования университета Грегори Хэнлон (22 февраля 2008 г.). Закат военной традиции: итальянские аристократы и европейские конфликты, 1560-1800 гг.. Рутледж. С. 86–. ISBN  978-1-135-36143-3.
  3. ^ а б Издания специальные. Научно дело. 1971 г. Дошло] е до похреаа Срба у Ба- нату, ко] и су помагали тадаппьи црногоски владика, Херувим и тре- бюьски, Висарион. До покрета и борбе против рака дошло] е 1596. год и у Цр- иэ] Гори и сус] едним племенима у Харцеговгаш, нарочито под утица-] ем поменутог владике Висариона. Идупе, 1597. године, [...] Али, а адика Висарион и во] вода Грдан радили су и дал> е на организован> у борбе, па су придобили и тадапньег пеЬког патри ^ арха 1ована. Ова]] е папи Климент VIII послао писмо, у коме каже да би се, у случа ^ у када би папа организовао на Нови, дигла на оруж] е и херцего- вачка племена: Зупци, Никшипи, Пивл> ани, Банъани, Дробшаци, Рудине и Гацко. Пошто ...
  4. ^ Райко Л. Веселинович (1966). (1219-1766). Уджбеник за IV разред српских православных богословий. (Ю 68-1914). Sv. Arh. Sinod Srpske pravoslavne crkve. ... од шпанских представника и других, а херцеговачки митрополит Висарион са главарима обратио се 1596. године римском папи за помоп. Следепе године, 1597., под воЬством херцеговачкогого митрополита Висариона и никшипког водводе Грдана дигли су се на устанак БрЬани, Ецелопавлипи, Никшипц Пиваьани и Дробъьаци али су се после пораза на Гатачком пшьу ... понуЪени опрошта. "После неуспелог устанка водвода Грдан задедно са патридархом Лованом 'П.
  5. ^ Istorisko društvo Bosne i Hercegovine (1959). Annuaire de la Société Historique de Bosnie et Herzégovine. Istorisko društvo Bosne i Hercegovine. из Дубровника из почетка 1596 тврди да су многи херцего- вачки главари са митрополитом састали в требшьском манастиру и заклели »да ь те дати и поклонити светлости импературови су 20 тисуЪа] унака«. Устаници ...
  6. ^ Станоевич, Глигор; Васич, Милан (1975). Istorija Crne Gore (3): od početka XVI do kraja XVIII vijeka. Титоград: Редакция за историю Црне Гор. OCLC  799489791. Затим се Ахмет-паша Кадум помирио са војводом Грданом и опро- стио му.7 Млечанин Лацаро Соранцо, савременик догађаја и писац једне књиге о Турској, оставио је најинтересантнију и најппротиврјечнијрету биеш ...
  7. ^ Записи. 3. Cetinjsko istorijsko društvo. 1929. с. 97. Јовановићи су огранак племена Никшића. Њихов родоначелник Никша био је син грбаљскога бана Илијона, а сестри Немањића. Никша је дошао у Жупу одмах иза смрти цара Душана. Од њега се у Жупи развило Јако племе, које је доцније натурило своје имеющееся жупи Оногошту. Од овог племена био је чувени херцеговачки војвода Грдан Никшић, који је 1597 - 1612 дизао буне противу Ту- рака и склапао савезе с европским владарима.
  8. ^ Михич 1975, стр. 179

    Априла 1599. године калуђер Дамјан Љу- бибратић поново носи писмо папи од патријарха Јована. Папа је прихватио ...

  9. ^ Винавер 1953, стр. 57

    Дамјан је набројао ове области спремне за устанак: Драчевица (код Херцегновог), Зуп- ци, Риђани, Никшићи, Бањани, Пива, Дро-бњаци, Морача, Требиње, Рудине, Гацко, Плешево, Колашин, Вранешј, Миллениум , Нови ...

  10. ^ Винавер 1953, стр. 59

    Године 1605 Дамјан је поново путовао ди- пломатским пословима. У Дубровнику е уго- ворио да откупи неко робље из Сења, како би заварао траг. Дамјан и Доминик Андри- јашевић су обилазили аустриске дворове, безуспешно ...

Источники